Kada sam pre deset godina napravila prvi post kojim sam obznanila svetu da krećem sa časovima baleta za odrasle početnike, bilo mi je neprijatno, nisam znala šta da očekujem i nisam imala predstavu da li će se iko javiti. Ipak se našao određen broj ljudi kojima je moja ponuda izgledala zanimljivo i – evo nas u desetoj sezoni dok smo lupili špic patikom o špic patiku.
Za to vreme kroz studio prošlo je više stotina polaznika, radilo se na tri lokacije (pre korone i na pet), a bio je i jedan nastup. Priča o Kao balerini je pročešljala televiziju okruglo deset puta, radio dva puta, a štampane medije i portale osam puta.
Za to vreme nisam sagradila kuću (nisam ni stan okrečila, ako ćemo iskreno), nisam obezbedila sebi penziju (ni neku od koje ću da živim uopšte, a kamoli pristojno) i nisam uspela da shvatim koliko dugo će moj levi kuk još da izdrži (a nije sam u tim dilemama).
Ono što je sasvim izvesno je da od septembra krećemo u novu, jubilarnu sezonu i da ko želi može da nam se priključi na dve lokacije – u Zemunu i Starom gradu (gde ima i prepodnevna grupa).
Ne morate biti bogati, ne morate biti tanki i ne morate misliti pozitivno da biste učili balet za odrasle početnike. Dovoljno je samo da imate volju da umrete u znoju lica svog uz divne umirujuće note i moju svesrdnu podršku.
